U plje­valj­skom se­lu Stra­hov do na lo­ka­ci­ji Cr­kvi­ne, epi­skop mi­le­šev­ski Ata­na­si­je osve­štao je ze­mlji­šte za cr­kvu po­sve­će­nu Pra­zni­ku rođenja Sve­tog Jo­va­na Kr­sti­te­lja. Ide­ja o iz­grad­nji cr­kve po­te­kla je od mje­šta­na, či­ja je že­lja da se na mje­stu ko­je se zo­ve Cr­kvi­na i gdje se vje­ru­je da je u vre­me­nu sta­re srp­ske sred­njo­vje­kov­ne dr­ža­ve Ne­ma­nji­ća bi­la cr­kva, a ko­ja je naj­vje­ro­vat­ni­je po­ru­še­na u vri­je­me tur­ske vla­da­vi­ne, po­dig­ne no­vi hram. Na­kon Dru­gog svjet­skog ra­ta u škol­skom dvo­ri­štu je 7. ju­la odr­ža­van na­rod­ni sa­bor, mje­šta­ni su od­lu­či­li da cr­kvu po­sve­te Ro­đe­nju Sve­tog Jo­va­na Kr­sti­te­lja ko­ji se obi­lje­ža­va istog da­na. Na taj na­čin u Stra­ho­vom do­lu će se opet odr­ža­va­ti na­rod­ni sa­bor 7. ju­la, sa­mo što će se sa­da na­rod oku­plja­ti kod cr­kve, a ne u škol­skom dvo­ri­štu.
Obra­ća­ju­ći se vje­ru­ju­ćem na­ro­du epi­skop Ata­na­si­je je na­gla­sio da je to ve­li­ki uspjeh, jer je ovo po­če­tak usa­vr­ša­va­nja za­jed­ni­štva, i ka­ko se hram bu­de iz­gra­đi­vao ta­ko će se i oni ko­ji ga gra­de iz­gra­đi­va­ti u za­jed­ni­štvu, slo­zi, lju­ba­vi...
- Na ovom me­stu će­te se sa­bi­ra­ti vi i va­ši po­tom­ci ma gde god bu­du oni ži­vje­li, u Evro­pi, Ame­ri­ci ili na dru­gom mje­stu. Oni će se sa­bi­ra­ti na zbor­nom mje­stu svo­jih pre­da­ka, a to je hram Bo­ži­ji u nji­ho­vom za­vi­ča­ju, pa ma­kar to bi­lo jed­nom u go­di­ni. Oni će se sa­bra­ti, raz­go­va­ra­ti, upo­zna­va­ti se iz­no­va i utvr­đi­va­ti svo­ju za­jed­ni­cu, po­no­vo će pri­ra­sta­ti za svo­je kor­je­ne, po­no­vo će se na­pa­ja­ti vr­li­na­ma svo­jih pre­da­ka: nji­ho­vom vje­rom, hra­bro­šću i ju­na­štvom, is­traj­no­šo­ću i na­dom, nji­ho­vom lju­ba­vlju, po­žr­tvo­va­no­šću i po­šte­njem, i to sa­bi­ra­nje uči­ni­će ih ja­či­ma, si­gur­ni­ji­ma da idu kroz ži­vot - po­ru­čio je vla­di­ka Ata­na­si­je.
Go­vo­re­ći u ime Ini­cija­tiv­nog od­bo­ra za iz­grad­nju cr­kve, nje­gov pred­sjed­nik Žar­ko Ne­ne­zić je ka­zao da se u pro­šlo­sti če­sto go­vo­ri­lo o po­di­za­nju hra­ma na mje­stu Cr­kvi­ne, od­no­sno da je na­rod či­ta­vog Pot­ko­va­ča bio vo­ljan da ob­na­vlja cr­kvu, ali da do­sad ni­je po­kre­nu­ta ini­cjiati­va.
-Vje­ko­vi­ma se ču­va­la uspo­me­na na sve­ti­nju ko­ja je ov­dje bi­la. Go­vo­ri­lo se i pre­pri­ča­va­lo o cr­kvi, ali sa­da je do­šlo vri­je­me da se is­pu­ni že­lja na­ših pre­da­ka i da ob­no­vi­mo sve­ti­nju - is­ta­kao je Ne­ne­zić.
U Pot­ko­va­ču mno­ga pre­zi­me­na sla­ve kr­snu Sla­vu Sve­tog Jo­va­na Kr­sti­te­lja.
U či­nu osve­šta­nja ze­mljišt za iz­grad­nju cr­kve, za­jed­no sa vla­di­kom Ata­na­si­jem, uče­stvo­va­li su sve­šte­ni­ci iz ar­hi­je­rej­skog na­me­sni­štva plje­valj­skog: pro­to­je­rej - sta­vro­for Bo­ri­vo­je Pan­tić, pro­to­je­rej - sta­vro­for Sa­ša Ja­njić, pro­to­je­rej - sta­vro­for Dar­ko Jo­vić, pro­to­je­rej - sta­vro­for Og­njen Per­ko­vić, pro­to­je­rej Ni­ko­la Olić, za­tim pro­to­sin­đel Vla­di­slav, na­sto­ja­telj ma­na­sti­ra Sve­te Tro­ji­ce kod Plje­va­lja i đa­kon Go­ran Kr­stić iz Sa­bor­nog hra­ma Sv. Va­si­li­ja Ostro­škog u Pri­je­po­lju.B.Je.